INTERVJU – ANA ALEKSI: SA UNIKATNIM SUVENIRIMA NA TRŽIŠTE EVROPE I SVETA

Srbija je po proizvodnji sirkovih metli četvrta u svetu, a mesto Selenča iz opštine Bač tome značajno doprinosi, s obzirom na činjenicu da se većina stanovništva bavi zanatom u koji je potrebno uložiti mnogo rada, truda, ali i porodične tradicije. Zašto je za pravljenje male metle potrebno više vremena nego za veliku, koje materijale najčešće koriste, da li dekorativni elementi mogu da se prilagođavaju novim trendovima koje zahtevaju ekološki elementi razgovarali smo sa Anom Aleksi u čijoj porodici “gospođa metla” svoj put  krči već pola veka.
 
1. Ana godinama kroz porodičnu tradiciju učite i gledate kako se prave metle. Šta je specifično za taj zanat?
Kao što ste i rekli proizvodnja metli spada u porodičnu tradiciju. Ubaraja se u stare zanat. Tradicija pravljenja metli u našoj porodici duga je više od 50 godina. Tako se taj zanat godinama prenosio s kolena na koleno, i svakim danom se radilo na poboljšanju samog procesa proizvodnje metli i njihovog kvaliteta. Danas, slobodno mogu reći, da se kod nas proizvode metle visokog kvaliteta, što nas održava konkurentnim na tržištu. Takođe što je zanimljivo za sirkovu metlu je to da je ona ekološki proizvod jer su materijali od kojih se proizvodi biorazgradivi i mogu da se recikliraju.
 
2. Poznato je da su Selenčani prvi po proizvodnji sirkovih metli kao i da svoje proizvode izvozite na različita tržišta. Vidite li budućnost u tome?
Srbija, kao proizvođač sirkovih metli, nalazi se na četvrtom mestu u svetu, a Selečna većinskim delom učestvuje u tome. Samim tim, reč je o jednom prosperitetnom zanatu, ali u današnje vreme nailazimo na problem sa nedostatkom radne snage i nezainteresovanošću mlađih generacija za obavljanjem ovog posla. Mogu se samo nadati da u budućnosti neće doći do potpunog izumiranja ovog starog zanata, kako bi na taj način sačuvali našu porodičnu tradiciju i nasleđe.
 
3. Koliko Vam vremena treba da napravite malu, a koliko veliku metlu?
Sam proces proizvodnje sirkovih metli odvija se ručno i sastoji se iz različitih faza. Kao prvo nabavlja se potreban repromaterijal za proizvodnju. Sirak metlaš se onda klasira u više klasa, koje su različite dužine. Zatim dolazimo do faze motanja tako kalasiranog sirka oko drvene drške koji se pričvršćava žicom i ekserom. Nakon toga metla dolazi do završne faze u kojoj se šije koncem i ulepšava skraćivanjem sirka  u  gornjem delu. Vreme izrade metle zavisi od željenog tipa metle. Ali zanimljivo je to, da je više vremena potrebno da se proizvede mala ukrasna metlica nego klasična velika metla, bez obzira što su faze izrade iste. U proizvodnju malih metlica mora da se uloži više truda i do gotove metlice se dolazi za nekih 30 do 40 minuta, a za veliku metlu je potrebno nekih 5 do 10 minuta.
 
4. Smatrate li da određeni dekorativni elementi na njima mogu da se modifikuju u skladu sa vremenom i trendovima u kojima se proizvode?
Naravno, dekorativni elementi se mogu modifikovati u zavisnosti od interesovanja kupaca. Tako da svaka sugestija ili ideja je uvek dobrodošla.
 
5. Šta je najoriginalniji suvenir sa kojim ste se Vi kao turista susreli, s obzirom na činjenicu da posetioci koji idluče da kupe suvenir u Baču, ponjčešće se odlučuju upravo za ručno rađene metlice?
Veoma mi je drago što se turisti koji posećuju našu divnu opštinu Bač odlučuju baš za naše metlice i na taj način pokazuju razumevanje prema našem uloženom trudu. Ja isto tako kada se nađem u ulozi turiste volim da ponesem sa sobom suvenire koji su tipični za to područje, ručno rađeni i zanimljivi.
 
 
***Fotografiju nam je ustupila Ana Aleksi