Foto: gastro.24sata.hr Indijaneri Za sve ljubitelje čokolade i penastog fila, indijaneri su odličan izbor. Godinama među stranicama maminih recepata i prvi odabir kada vam treba nešto ultra slatko i dekorativno.  Tanka piškota, čvrsto umućen šne i glazura dovoljni su...

Tradicionalno jelo koje je godinama deo standardnog nedeljnog bačkog ručka. Pripremao se isključivo kada se na trpezarijskom stolu nalazila domaća bistra supa, a neretko je zamenjivao i glavno jelo.

Jedna od omiljenih poslastica koja se u Vojvodini pripremala svakodnevno, bez posebnog povoda, jer su u njenom mekanom testu i najukusnijem džemu od šljiva, te finoj glazuri posutoj prah šećerom kada se rumene, tek izvade iz rerne uživali svi ukućani od 7 do 77 godina.

Ono što je testenina za Italiju, to su valjušci za Vojvodinu. Ručno izrađen proizvod od griza i brašna, koji se služio u porcelanskoj posudi isključivo kao prilog uz svinjski ili juneći paprikaš i danas, među starosedeocima izaziva sećanje na srećna vremena odrastanja u kuhinji pored smederevca i uz naninu kecelju na tufne.

Paorsko jelo od testa, švapskog naziva koje je bilo tipično za ove prostore, a sa jednakom strašću su ga jeli Šokci, Nemci, Mađari, ali su ga usvojili i Bosanci, Krajiški Srbi i svi ostali narodi koji u mirnom suživotu provode ravničarske dane u srcu Bačke oaze.

aik bi prilikom bukvalnog prevoda mogao da zaključi da se radi o jelu čiji naziv svedoči o jednoj od ključnih osobina svih dama – inatu (ćud, narav). Međutim, na sreću svih namernih ili slučajnih čitalaca ovih redova, danas vam donosimo recept za starovinsku poslasticu tipičnu za ove predele, čiji kapric leži u tajni pripreme odgovarajućeg čvrstog “šnea”.

Osim što je u svojim putopisima 1665. godine, poznati Evlija Čelebija oduševljeno opisivao srednjovekovnu tvrđavu i hamam u Baču, isti autor je ostavio različita svedočanstva o životu nas samih u periodu 17. veka. Pa tako veli, da u vreme kada mesne prerađevine i živina nisu bili česta poslastica na srpskim trpezama, jedno od omiljenih jela je bio i oku i nepcima prijatan Đuveč.

Mnogi vrsni sladokusci će vam reći da kada jednom probate eklere, svi drugi deserti padaju u zaborav. Kolač hrskave i sočne teksture, na prvi pogled “mlađi sin” njenog veličanstva Princes Krofne. I danas se služi u svim prilikama jer čokolada ne poznaje granice i povode.

Koliko god recepata za žgance da postoji na “belom svetu”, jedini pravi je onaj sa puno masti i jogurta, pripremljeni na usijanom plehu starog “smederevca” (peć na drva) uz strpljivo zveckanje kašike o kašiku, dok se nejednaki komadi odvajaju u drugu posudu.

Pita kao jelo koje doprinosi vrhunskom užitku svih pravih gurmana koji se svrstavaju u kategoriju “Bez mesa mogu, ali bez testa ne”, izvorno je povezana sa kolonizovanim stanovništvom koje se sa teritorije bosanske i srpske Krajine u različitim seobama stanovništva naseljavalo na prostore Vojvodine.

Kada ne znate šta da jedete, jagnjetina je uvek pravi izbor. Spravljena na različite načine uz dodatke ruzmarina i drugih začina, izazvaće rapsodiju ukusa. Dok se “topi” u ustima uz domaću rakiju kao aperitiv setiće vas da se u Vojvodini oduvek “dobro jelo”.

Tradicionalna delicija koja je na ovim prostorima oduvek bila deo svečane trpeze. Bilo da se pravi sa višnjom i čokoladom ili slatkim sirom i brusnicama, posut prah šećerom očaraće sve uzraste od 7 do 77 godina.

Ukoliko ste ljubitelj “fast food” hrane, tradicionalni mađarski specijalitet LANGOŠ, preteča pljeskavica i indeks sendviča, učiniće da se osećate kao pravi pripadnik vladajuće strukture Austrougara srednjeg veka.

Tradicionalni nadaleko poznati mađarski gulaš i specijalitet koji se pod uticajem Austrougarske, vekovima unazad priprema u Vojvodini, a najviše u regiji Bačke. Spravljen od najkavlitetnijeg junećeg mesa koje se dinsta na tihoj vatri, začinjen kvalitetnom crvenom paprikom pobudiće sva vaša čula, koja kroz ovo jelo mogu da dožive autentičnu kuhinju ravnice.

Tradicionalni kolač, za čiju pripremu je potrebno mnogo kulinarske veštine, u ovom delu Vojvodine nema konkurenciju. Tanke kore ispunjene dobro poznatim filom probudiće u vama miris detinjstva i vratiti vas nekim davno zaboravljenim uspomenima među kojima je čovek bio merna jedinica vremena.

Jelo od testa za sve prilike, slano ili slatko, toliko tipično za Vojvodinu, kao pica za Italiju ili pikantni gulaš za Mađarsku. Jelo se svakodnevno, a jednako su mu se radovali kako mladi tako i stariji članovi familije.

Karakterističan i specifičan delikates od testa, za sve zljubitelje modifikovane “italijanske” kuhinje, pravljen “po naški”. U vrelim letnjim danima koji nam predstoje, odlično ide uz povrće, lagano meso, sir i pikantne prelive. Obarene ili zapečene u rerni ispuniće sva vaša očekivanja.

Jedan od najomiljenijih recepata sa ovih prostora kao tipičan desert iz bakine kuhinje. Stare dobre oblatne, karamelizovanog fila, bez ikakve bojazni možete poslužiti, kako bi naši stari rekli čal i “kumu”, pred kojeg se tradicionalno iznose samo najbolje delicije.

Tradicionalni nadaleko poznati mađarski gulaš i specijalitet koji se pod uticajem Austrougarske, vekovima unazad priprema u Vojvodini, a najviše u regiji Bačke. Spravljen od najkavlitetnijeg junećeg mesa koje se dinsta na tihoj vatri, začinjen kvalitetnom crvenom paprikom pobudiće sva vaša čula, koja kroz ovo jelo mogu da dožive autentičnu kuhinju ravnice.

Kada slučajno ili namerno dođete u Vojvodinu, gotovo je nemoguće da ne čujete za riblju čorbu. Toliko tradicionalna i sveprisutna pod uticajem mađarske kuhinje u potpunosti se odomaćila na prostoru Panonske nizije.

U celoj Vojvodini nema tako ukusnog kroasana, kao što su to salnjaci ili što bi se u Bačkoj nekada reklo “SA SALOM KIFLICE”. Mekane, specifično savijene, punjene domaćim pekmezom od šljiva ili kajsija, posute prah šećerom ispuniće zahteve i najstožih sladokusaca.

Tradicionalno mađarsko jelo, odličnog ukusa koje i po svom izgledu svedoči o bogatstvu različitosti ovog dela ravnice. Za sve sladokusce i ljubitelje čuvenog spoja testa i mesa, ovaj delikates će biti pravi izbor.

Reč nemačkog porekla koja i u bukvalnom prevodu znači prilog. Koristi se da obogati glavno jelo odnosno kuvanje. Pravi se isključivo od povrća i starinski je način borbe za „zdrav način života“, čije su perijnice bile naše bake. Ćušpajz ili fino varivo od bilo kojeg sezonskog povrća koje se priprema brzo, jeftino i lako.

Omiljena poslastica iz perioda odrastanja, koja svakoga od nas bez izuzetka seća na neka bezbrižna vremena, prah šećer, kecelju na tufne i domaći pekmez od šljiva.

Pomalo zaboravljeno jelo iz kuhinja svih baka od Vojvodine, Slavonije pa do Mađarske. Na prvi pogled komplikovano, ali zaprao vrlo jednostavno jelo koje najčešće možete da poslužite uz pire od graška i praziluka.

Božić u Vojvodini nekada nije mogao da se zamisli bez omiljneih „suvih kolačića“, među kojima su husarska dugmad zauzimala vodeće mesto. Okrugli filovani pekmezom od kajsija izgledom su podsećali na pravu dugmad koju su tadašnji mađarski vojnici – Husari nosili na uniformama.

Osnovno jelo na božićnoj trpezi širom Srbije, spravljeno od kukuruznog brašna neizostavan je deo svečanog doručka ili ručka. Svako je priprema po svom receptu, ali je onaj iz bakine kuhinje provereno najbolji. Služi se u zemljanoj posudi.

U Vojvodini nema zime, 29. novembra niti avlije koja ih ne proizvodi kada dođe period godi predviđen za to. Hrskavi, gumeni, masniji ili isceđeni kao čips, kakvi god čvarci su omiljeni proizvod svake svinjokolje u Vojvodini.

Bilo da je pileća, ćureća ili svinjska – džigerica se u Vojvodini priprema na 101 način. U različitim marinadama, sa umakom od belog luka ili samo pržena na vreloj masti i poslužena uz pire krompir, zadovoljiće apetite i najstožih gurmanskih kritičara.

Neizostavna poslastica koja se pripremala u svim prilikama, toliko tipična za Vojvodinu, da vrsni kuvari neretko ističu kako nigde drugde kada bi se spremala ne bi bila toliko krhkava. U kombinaciji sa kompotom od višanja, zavuk će vas sećati na ravnicu, salaše i đeram.