INTERVJU – MONAH ZAHARIJE: SVAKO VREME JE PRAVO ZA ŽIVOT U MANASTIRU BOĐANI

Manastir Bođani datira iz 15 veka i po tome predstavlja jedan od najvažnijih spomenika kulture i sakralnih objekata na teritoriji opštine Bač. Legenda o trgovačkom putniku Bogdanu iz Dalmacije kome se povratio vid nakon što se umio na izvoru Presvete Bogorodice i danas privlači reke vernika i turista. Kako izgleda život u Manastiru Bođani danas, a kako je bilo nekada, šta daje poseban značaj uobičajenoj svakodnevnici bratstva i za koji bitan datum se pripremaju, govorio nam je monah Zaharije. 
 
1. Manastir Bođani kao jedan od bisera u srednjovekovnoj ogrlici drevnog Bača, svake godine privlači veliku pažnju turista. Šta ih najviše oduševi  kada im govorite o istorijatu manastira?
 
-Posetioce turiste najviše zanima istorija nastanka manastira, freskopis, ikonostas, posebno ikona Presvete Bogorodice. Priča o trgovcu Bogdanu kome se na izvoru povratio vid pa je u znak zahvalnosti podigao prvi manastir posvećen Vavedenju Bogorodice u hram. Freskopis Hristifora Žefarovića značajan kao prekretnica u slikarstvu na ovim terenima.
 
2. Život u svakom manastiru ima neku svoju specifičnost. Šta je ono što je najkarakterističnije za svakodnevnicu u Bođanima?  
 
-Bratstvo manastira živi po ugledu na način života Svetogorskih manastira koliko je to moguće u naseljenom mestu. To se najviše ogleda u poretku bogosluženja što znači da se služe svete službe predviđene za taj dan. Jutrenje počinje u 4 sata, ručak je u 8, poslušanja do 13, večernja u 17, večera posle večernje službe i povečerje posle večere. To je svakodnevni krug u manastiru.
 
3. Mnogo legendi se povezuje sa manastirom. Koja je lično Vama najdraža i zbog čega?  
 
-Naravno, priča o trgovcu Bogdanu. Da nije njegovog isceljenja ni manastira ne bi bilo. Božijim promislom se to ovde desilo na korist Bogdana, ali i svih nas koji smo od njega do danas tu (monasi, stanovnici, posetioci..) pod pokrovom Bogorodice.
 
4. Šta biste istakli kao najveću prednost sadašnjeg u odnosu na srednjovekovni život u manastiru Bođani?
 
-Svako vreme je najbolje za život u manastiru. U starim vremenima monasi su morali mnogo više da rade. Počevši od održavanja manastira, bašte, vinograda i dr. Nije bilo telefonskih poziva, informacija iz sveta, posetilaca. Živeli su čisto monaškim životom. Molitva i rad. Danas je komfor daleko veći, ali i pritisak sveta mnogo, mnogo veći. Mi to moramo da primimo kao svoj krst i da se trudimo u podražavanju starih.
 
5. Prethodnih godina se u manastiru realizovalo nekoliko projekata, dok su neki od njih i dalje aktuelni. Šta za Vas tačno predstavlja obnova freskoslikarstva Hristofora Žefarovića, uvođenje podnog grejanja i sl?  
 
-Zaista, za ove godine je dosta urađeno ali i dalje kao i u svakom domaćinstvu. Uvođenje grejanja i hlađenje u hramu ima višestruku korist. Od stabilizovanja mikroklime tokom cele godine što bi trebalo da omogući kvalitetnije očuvanje freskopisa i oltarske pregrade. Obnova fresaka Hristifora Žefarovića treba da ih sačuva za buduća pokolenja. Uskoro će 350 godina od oslikavanja i nadamo se da će ovaj rad Pokrajinskog zavoda doprineti da se još mnogo generacija moli u ovom hramu. 
 
***Fotografija: Privatna arhiva