Ljudi tokom života sakupljaju različite stvari i predmete za koje kasnije postanu sentimentalo vezani. Svi smo tokom određenog perioda sakupljali salvete, postere i razne druge predmete u zavisnosti od afiniteta. Međutim naš sugrađanin iz mesta Bođani, Franja Tot zvani Cica može da se pohvali veoma retkim hobijem, ali i vrednom riznicom predmeta od gvožđa, a prvenstveno sekirama kojih ima preko 2.000 komada, međutim i čekića ima preko 1.000 komada od kojih najmanji teži oko 100 grama, a najteži i 15 kilograma, mlinova i preko 70 komada pegli.

Ovaj simpatični lokal patriota je pre petnaestak godina počeo da skuplja ove predmete od kojih je sada na svom imanju napravio svojevrstan muzej.

Franja ističe da eksponate najčešće pronalazi na vašarima, ali i lokalnim mestima na kojima se odlaže otpad, ali neretko mu i sugrađani poklanjaju unikatne predmete jer znaju da je pasionirani sakupljač.

„Neko voli ribolov, neko biciklizam, a ja lov na stare sekire i druge predmete. Brojao sam do hiljadu, kada sam premašio taj broj prestao sam da brojim. Počeo sam da ih sakupljam pre petnaest godina. Svi znaju da se time bavim i donosili su mi iz svih krajeva ne samo Vojvodine već i cele Srbije. Dosta predmeta su mi Romi doneli jer znaju da sam ljubitelj tih jedinstvenih eksponata, koji su retko kome zanimljivi“, ponosno ističe Cica.

Franja priznaje da kada pronađe eksponat koji nema u svojoj kolekciji rad je da plati i malo veću cenu samo kako bi još više popunio svoje reprezentativne police i stalaže.

„Nedavno sam nabavio električni čekić za kovati, jednu nemačku neobičnu kruparu, a najstarija sekira je iz 1902. godine dakle stara je 122 godine. Da nije došla kod mene u muzej, završila bi verovatno u nekoj topionici, gde bi se istopila i nestala. Imam i sekire “bradvine” sa kojom su seljani tesali grede kada su se kuće pravile. One imaju malo zakrivljen ugao da se prilikom rada ne povrede ruke. Danas malo koji kovač bi umeo da napravi dobru sekiru, ja sam za deceniju ipo sakupljanja uspeo da nađem deset desnih i samo jednu levu“ – izjavio je Tot.

Naš sugrađanin je ponosan što se za njegov muzej pročulo širom ne samo okolnih mesta u Vojvodini, nego i po celoj Srbiji, ali i inostranstvu jer mu dolaze turističke grupe iz Slovenije, Hrvatske i najčećše cele bivše Jugoslavije, a on planira da sakuplja unikatne premete dokle god ga zdravlje bude služilo, a kada vreme dođe ovaj nesvakidašnji vredan i lep hobi prepustiće mlađim naraštajima.