INTERVJU - ZLATKO KESLER: ZLATNA MEDALJA U ATLANTI I DOČEK NA TRGU U BAČU SU MOJE NAJLEPŠE USPOMENE RATNE JUGOSLAVIJE

Video je Kineski zid i Rt dobre nade u Africi, ali su mu "Reš" i "Dunavac" u Bačkom Novom Selu omiljena mesta opuštanja. O dečačkim igrarijama, treninzima u Selenči, zaljubljenosti u fudbal, video klubu, upornosti i stonom tenisu kao životnom pozivu koji mu je u vreme raspada bivše Jugoslavije, 1996. godine u Atlanti doneo titulu paraolimpijskog šampiona i omogućio da se u središtu Amerike  ovenča zlatnom medaljom i time se zauvek upiše na stranice sportske istorije, za sve nas u rubrici "Istaknuti građani Bača", uspomene je evocirao jedan od najboljih sportista naše opštine svih vremena, Zlatko Kesler.  
 
  1. Davne 1985.godine počeli ste aktivno da se bavite stonim tenisom. Tokom tri decenije duge karijere osvojili ste sve najznačajnije medalje, između ostalih ste bili i evropski i svetski šampion.  Kakve Vas uspomene vežu za Bač iz tog perioda Vašeg života?
 
- Stonim tenisom sam počeo da se bavim upravo u Baču, još kao dečak, krajem šezdesetih godina prošlog veka, u STK “Partizan”. Tamo sam bio aktivan i nastupao za klub više od 10 godina, sve do odlaska na odsluženje vojnog roka. Po povratku iz armije, počeo sam da igram za fudbalski klub “Krivanj” u Selenči u sezoni 1982-83. godine, ali u prolećnom delu sezone doživeo sam saobraćajnu nezgodu i ostao trajno vezan za invalidska kolica. Posle dve godine su me kao bivšeg stonotenisera pozvali u reprezentaciju Jugoslavije u konkurenciji stonotenisera sa invaliditetom, kao što ste naveli, u tridesetogodišnjoj karijeri, pored svih medalja bio sam evropski, svetski i paraolimpijski šampion. Za Bač me vezuju lepe uspomene jer sam u to vreme trenirao sa stonoteniserima iz bivšeg kluba i ujedno putovao i nastupao za invalidsku reprezentaciju. Takođe, u to vreme držao sam video klub u kojem su se okupljali mnogi sportisti i razmenjivali iskustva sa sportskih borilišta. Najlepša uspomena iz tog perioda, devedestih godina u vreme raspada stare Jugoslavije, je doček koji su mi moji sugrađani u Baču priredili na Trgu fontana 1996. godine po povratku sa paraolimpijskih igara u Atlanti, gde sam osvojio zlatnu medalju.
 
  2. Možete li da se setite šta je to što je u  Vašem odrastanju i sredini u kojoj ste živeli, možda presudno uticalo na to da Vam upornost i strpljenje postanu neke od karakterističnih osobina?
 
- U vreme mog dečaštva, kada nije bilo video igrica i mobilnih telefona, čitava generacija se bavila sportom. Najvažnije je bilo dobro trenirati, pokazati se i dokazati na sportskom polju i to naše, dečje rivalstvo i želja da budemo još bolji, smatram uticali su da upornost, strpljenje, istrajnost, volja, htenje ... postanu karakterne osobine.  
 
     3. Koliko je sport u kojem ste se Vi ostvarili i kao šampion i kao trener, danas pristupačan i promovisan među decom?
 
- Smatram da je danas to mnogo manje nego u vreme kada sam ja bio dete. Tada je gotovo svako mesto, svako selo u Vojvodini imalo stonoteniski klub. Posebno, kod nas u Baču, stonotenisere je okupljao nastavnik Zognjan Miško, gde je njegovu školu stonog tenisa prošlo nekoliko stotina dece iz Bača i okoline. Danas, međutim, u Baču ne postoji stonoteniski klub, već samo u Selenči. U Baču smo pokrenuli školu stonog tenisa u Sportskoj hali gde u stonoteniskoj sali, koja je po meni dobila ime,  “Zlatko Kesler”, tek nekoliko desetina dece  vodi  Nada Banjac, trener iz Čelareva.  
 
    4. Kao sportista ste obišli skoro ceo svet i takmičili se na različitim kontinentima. Šta je ono što na Vas kao turistu ostavlja najjači utisak?
 
- Istina je, bio sam na svim kontinentima i proputovao sve meridijane i imao priliku da uživam u mnogim svetskim turističkim atrakcijama. I pored toga što sam bio usredsređen na takmičenje i po pravilu ostajao do završnice,  ipak sam uspeo da vidim, recimo, čuveni Kineski zid, Gaudinu “Sagrada familiju” u Barseloni, zgradu opere u Sidneju i zoološki vrt u prestonici Australije, “Kopakabanu” u Riju, Podvodni akvarijum  u Lisabonu, video sam Rt dobre nade na jugu Afrike, “Elefant mauntin”, najvišu zgradu u Tajvanu...Posebno, s obzirom na to da volim fudbal, drage su mi bile posete čuvenim stadionima, kao što su “Enfild roud” u Liverpulu, “Kamp nou” u Barseloni, “Old traford” u Mančesteru, “Alijans areni “ u Minhenu...
 
     5. Šta biste odgovorili nekome ko Vas pita zašto da poseti Bač, a ne neku drugu destinaciju?
 
- Za Bač me vezuje detinjstvo, porodica , prijatelji, mnoga sportska dešavanja... Pored toga što u Baču ima mnogo toga da se vidi, počev od  Franjevačkog samostana iz 12. veka, Bačlijama poznat kao “Crna crkva”, pa čuvena srednjevekovna tvrđava, kako je mi zovemo “zidine”, tu je i manastir “Bođani” ... takođe, za ljubitelje pecanja, u koje i sebe ubrajam, ima nekoliko dobrih mesta za ulov ribe u Bačkom novom selu na “Dunavcu”,  “Doktor pumpi” i “Reš”, kao i u Plavnoj, nekoliko kanala bogatih ribom i kanal DTD, “Berava” u Bođanima i jezero “Provala” u Vajskoj. Za ljubitelje lova tu su lovišta “Ristovača”, “Plavna” i “Bođanski rit”.       
 
 
 
***Fotografiju nam je ustupio Zlatko Kesler.