INTERVJU – DANIJELA MARINKOVIĆ: AKO SE ORGANSKI PROIZVODI DOPADNU DECI, SVE RADITE KAKO TREBA

Organska proizvodnja, odnosno biološki uzgoj biljaka i ishrana na kojoj počivaju standardi modernog doba 21. veka, sve je više zastupljena čak i na prostoru plodne ravnice koja je oduvek podržavala poljoprivrednu proizvodnju u njenom izvornom obliku. Kada se na takvoj zemlji zasadi „crveno zlato“ uspeh je zagarantovan. Proizvodi od organske maline u kombinaciji sa egzotičnim ukusima poput kokosa i čia semenki, lako su pronašli svoj put do kupaca. O celokupnom procesu plasmana istih na prezasićeno tržište, ali i bačkom poreklu i deci kao najstrožem žiriju, razgovarali smo sa gospođom Danijelom Marinković. 
 

  1.  Danijela, godinama se bavite proizvodnjom i distribucijom raznovrsnih proizvoda od organske maline. Kako ste došli baš na tu ideju?  

Odrastala sam na selu i nikada ništa nismo hemijski tretirali, uvek sam volela taj miris domaćeg povrća i voća koji je baš specifičan. Kada smo počeli da gajimo maline, bilo je potpuno razumljivo da ćemo gajiti prirodno, tako da naše dete kad god želi da ubere i pojede malinu ne mora da misli da li je prskano ili ne. Godinama smo se  edukovali i usavršili tehniku proizvodnje koja daje  malinu i zdrav proizvod.
 

  1. Šta je najveća specifičnost odgoja i prerade crvenog zlata, kako poslednjih godina nazivaju ovo bobičasto voće?   

U suštini nije komplikovano gajiti malinu posebno kod nas u ravnici gde ju je moguće i zalivati. Najteže je održati svežu malinu  dugo, jer je ona vrlo osetljivo voće. Upravo zbog toga je oko nje sve potrebno raditi tačno na vreme. Obraditi brzo termički, da ne izgubi tu divnu crvenu boju, a takođe i ukus.
 

  1. U svom asortimanu imate, na prvi pogled bi se reklo, nespojive ukuse poput džema od maline i kokosa. Kako kupci reaguju na ove egzotične proizvode?

Da, to je stvarno inovacija. Moja porodica voli sve poslastice od kokosa zato smo probali tu kombinaciju malina - kokos i reakcije su stvarno pozitivne. Potom smo odlučili da asortiman obogatimo sa još specifičnih kombinacija pa tako imamo: malinu sa šipkom, glogom, belom trešnjom, dunjom, chia semenkam, a u pripremi su još neke kombinacije koje će, takođe, nadam se biti interesantne.
 

  1. Često kao PG nastupate na različitim sajmovima, etno pijacama, manifestacijima, te osim svojih proizvoda izlažete i nagrade koje ste do sada osvojili. Na koju ste najponosniji?  

Svako priznanje mi puno znači i ima svoju priču. Znače mi priznanja sa Kragujevačkog sajma turizma, Palićki berberski dani, ali najviše mi znači kada kvalitet mogu da odmerim sa onima koji rade organske proizvode kao moji saradnici iz Pivnica i Selenče. Ustvari, najviše mi znače priznanja moje devojčice Ane. Ja sam joj strina ona ima pet godina i isprobava moje proizvode. Upravo njena reakcija mi je najmerodavnija, jer deca imaju poseban ukus za malinu i retko kad je to njihovo omiljeno voće, pa ako njima ugodite, greške uglavnom nema.
 
 

  1. Danijela, Vi ste poreklom iz Bačkog Novog Sela, kakva Vas sećanja vežu za Bač i saradnju sa loklanim institucijama naše opštine?   

 
Jeste, ja sam poreklom Novoselka i naravno da je to moj najjači osećaj vezan za detinjstvo i odrastanje. Najvažnija institucija bilo mi je porodilište u Baču jer je tamo rođen moj brat. Naravno sva ta opštinska takmičenja, ljubav prema rukometu i košarci. Ponosna sam na folklor naše opštine, Poljoprivrednu školu koja se bavi edukacijom mladih za organsku proizvodnju, volim trenutke na Bačkoj tvrđavi i uz kanal. Posebno zahvaljujem TOO Bač kao i gospođi Jeleni Kovačević i profesorici Libuški Fačari na svakoj prilici koju mi pružaju i cene moj trud i rad. 
 
***Fotografije nam je ustupila Danijela Marinković.