INTERVJU – DAVID BERTRAN: ORGULJE – ORKESTAR SMEŠTEN U DVA ORMARA

Nedeljne mise u Franjevačkom samostanu u Baču se pretvaraju u magiju kada mehaničke orgulje izgrađene davne 1829. godine u orguljarskoj radionici u Baji, koje poseduju oko 1200 svirala, 16 registara, dva manuala i pedal zasvira mladi virtuoz na ovom instrumentu. O specifičnosti horskog pevanja, profesorskom radu sa decom, „malom i skladnom horu“ kojim rukovodi, dizajnerskim uniformama, ali i pevanju kao izduvnom ventilu govorio je dirigent službenog hora Franjevačke crkve u Baču, „Santa Maria“, orguljaš i dirigent David Bertran.
 

  1. Godinama radite i rukovodite horovima koji deluju na teritoriji opštine Bač. Da li postoji određena vrsta specifičnosti horskog pevanja ljudi sa ovog područja, a koja bi mogla da se poveže sa njihovom kulturom, prošlošću i sl.?   

Iako sam vrlo mlad, osam godina radim kao orguljaš i dirigent hora „Santa Maria“, službenog hora franjevačke crkve u Baču, koji sam ja pre osam godina i oformio. Ne postoji neka posebna specifičnost horskog pevanja ljudi sa ovih prostora  koja bi mogla da se poveže sa njihovom kulturom i prošlošću, ali svakako postoji specifičnost u načinu pevanja pojedinih horova ili pevačkih grupa. Ta specifičnost je takozvano „grleno pevanje“ ili „pevanje na glas“, koje se većinom sreće u izvođenju narodnih pesama u višeglasju, pa čak i crkvenih pesama. Takvo pevanje bismo retko mogli sresti negde u „svetu“.
 

  1. Trenutno intenzivno radite sa crkvenim horom „Santa Maria“ iz Bača. Koja Vam je najdraža nagrada koju ste sa njima osvojili s obzirom na činjenicu da često učestvuju na različitim svečanostima i manifestacijama?  

Sa horom „Santa Maria“ vrlo naporno i intenzivno radim, probe su dva puta nedeljno, kada imamo nastupe desi se da imamo probe i svaki dan, kako je naporno meni kao dirigentu, naporno je i pevačima, ali uvek radimo za isti cilj, da se predstavimo ljudima i da im prenesemo ljubav prema horskoj muzici. Imamo mnogo nastupa i misa koje nas očekuju, kao i bezbroj onih koji su iza nas. Iako smo mali hor, pevamo u četvoroglasnom horskom stavu, prvenstveno duhovnu i liturgijsku muziku, kojom se već godinama predstavljamo na smotrama horova hrvatske franjevačke provincije svetog Ćirila i Metoda, gde smo baš kao mali hor, veoma zapaženi, kako bi rekao provincijal hrvatske franjevačke provincije Ćirila i Metoda „Mali i skladan hor“. Sve diplome i priznanja su mi veoma draga, ali bih morao da izdvojim putovanje i koncert u Bad Schönborn – u, gde smo nastupali zajedno sa horom “Neven” iz Bača. Dočekali su nas potomci podunavskih Švaba iz Ratkova, koji su nas tamo i pozvali. Vrlo smo srdačno dočekani. Zajedno smo, sa njihovim crkvenim horom pevali nedeljno svečano bogosluženje, na kojemu sam ja, kao gost imao čast da dirigujem, bio je to neopisiv doživljaj. Nakon toga smo horovi “Neven”, “Santa Maria” i ja držali solistički koncert, na programu je bilo duhovne i svetovne muzike sa naših prostora sa kojom je publika bila veoma oduševljena. Domaćini su nas proveli kroz grad, pokazali velike znamenitosti i čari njihovog prelepog grada. To celo putovanje, domaćini i publika mi je ostalo u vrlo lepom sećanju.
 
 

  1. Šta Vam najviše nedostaje u svakodnevnom radu?  

Volim sve svoje poslove koje obavljam i sa ljubavlju im pristupam. Kao nedostatke bih naveo slab odziv mlađeg kadra u naš hor, ljudi se boje obaveza, a nisu svesni da im je to jedan “izduvni ventil”, pevanje može samo pomoći u životu, a ne odmoći. Kod rada sa decom bih naveo nedostatak radnih navika i veoma nizak nivo samopouzdanja kod nastupa, ali se trudim da zajedno sa njihovim roditeljima te nedostatke ispravimo.
 

  1. Zbog oblasti Vašeg delovanja često putujete. Šta horiste i Vas najviše oduševi kada odete na neku egzotičnu turističku destinaciju?  

Moji horisti i ja vrlo često putujemo, najviše nas oduševljavaju srdačni domaćini smeštaja, franjevačkih samostana i ostalih znamenitih građevina koje taj grad u koji smo doputovali poseduje. Kao posebno “oduševljenje” bih naveo nove i interesantne kompozicije koje čujemo na smotrama horova i interesantno dizajnirane horske uniforme.
 

  1. Davide, Vi kao profesor radite i u Novom Sadu i u Baču. Kakvi su Vam planovi za budućnost i šta Vam kažu ljudi koji znaju da ste jedan od retkih koji umeju da sviraju velike orgulje koje se nalaze u Franjevačkom samostanu u Baču?

Radim kao nastavnik harmonike u izdvojenom odeljenju osnovne muzičke škole „Stevan Hristić“ u Baču. Posao nastavnika nije lak, ali uprkos tome, ja taj posao mnogo volim, i želim sve svoje znanje, koje se još uvek usavršava i dopunjuje, da pružim deci, da ih oplemenim jednom divnom umetnošću – sviranjem. Planova za budućnost ima mnogo, sami se oni nameću, hteli mi to ili ne. Orgulje su moja velika ljubav, jedan veliki orkestar smešten u dva ormara. Orgulje su duvački instrument, koji spada i u instrumente sa dirkama. Naše orgulje, u Franjevačkom samostanu u Baču, mehaničke su trakture, poseduju oko 1200 svirala, 16 registara, 2 manuala i pedal. Izrađene su 1829. godine iz Franjevačke orguljarske radionice u Baji u kasnobaroknom stilu i vrlo reskog i jasnog zvuka, veoma slične gradnji i zvuku nemačkih baroknih orgulja.. Majstori te radionice napravili su tri primerka orgulja, od kojih je jedan u Slavonskom Brodu, jedan u Baču, a jedan je postojao u Vukovaru. Naše orgulje u Baču, iako sviraju svake nedelje  na nedeljnom bogosluženju, su u veoma lošem stanju, rade sa 50% svoga kapaciteta, uprkos tome, njihov zvuk se čuje čak do opštinske zgrade. Zbog tako lošeg stanja, naše orgulje je veoma teško svirati, meni je bilo potrebno dosta vremena izučavanja i vežbanja, kako bih se navikao dobro svirati na takvom instrumentu. I u takvom stanju, meni su te orgulje veoma drage, i ne bih ih zamenio za bilo kakav elektronski instrument, što je u današnje vreme vrlo česta situacija. Ništa ne može da zameni prirodan zvuk. Ljudi uglavnom imaju sve hvale i oduševljenja na orgulje našeg samostana, a nisu ni svesni koliko bi mogle da zvuče bolje kada bi se dovele  u bolje stanje. 
 
 
***Fotografije nam je ustupio David Bertran.