INTERVJU - VESNA GLAVOČEVIĆ: KRALJEVSKI GRAD BAČ

Bač koji je imao status kraljevskog grada i danas svedoči o njegovoj bogatoj i bgurnoj prošlosti i istoriji. Pera arapskih kartografa, geografa i putopisaca govore da je grad na obalama nekadašnje Mostonge bio pun žita i učenjaka.O slavnim vremenima, ali i paraleli prošlosti i sadašnjosti, sjaju srednjeg veka, legendama o nastanku crkve sv. Antuna  u šumi „Vranjak“, govorila je arheolog Vesna Glavočević.
 
1. Vesna Vi kao arheolog uvek više težite prošlosti nego sadašnjem trenutku. Možete li sa stanovišta Vaše struke povući paralelu i reći šta Baču današnjice najviše nedostaje iz davnih vremena?
 
Ono što Baču najviše nedostaje iz davnih dana je pre svega njegova neverovatna slava i sjaj koje je imao tokom srednjeg veka. Koliko je to nekada bio važan grad govori i činjenica da je po njemu  prostor između Dunava i Tise nazvan Bačka. On je nekada bio upravno i crkveno sedište ove oblasi i dao je ime ovom delu današnje Vojvodine.  O tom bogatom i slavnom gradu Baču saznajemo zahvaljujući arheološkim istraživanjima ali i pisanim dokumentima rasutim po arhivama Evrope. Tako, recimo, iz pera arapskog kartografa, geografa i putopisca saznajemo kako je Bač u XII veku bio pun žita sa kojim se dobro trgovalo, kako je bio pun učenjaka i kako se u njemu dobro živelo jer je bio, pored Kovina, najbogaiji grad na jugu Ugarske. Iz drugih izvora saznajemo da su ugarski kraljevi rado dolazili u Bač da tu provedu neke od verskih praznika i budu gosti bačkog nadbiskupa koji je živeo u našoj tvrđavi. Jednom prilikom je jedan od ugarskih kraljeva ovde pokušao da nađe spas od guge koja je harala Evropom i kako je preživeo, ubrzo posle toga je Baču dao status kraljevskog grada. To je bila izuzetna povlastica jer je žitelje Bača štitila od mnogih nameta koja su inače morali davati županu i drugim predstavnicima vlasti.  O slavnim danima Bača bi se moglo zaista dugo pričati i upravo zbog toga se nadamo da će svi zainteresovani za ove priče moći mnogo toga da saznaju, između ostalog i u našim muzejskim postavkama koje se pripremaju u Franjevačkom samostanu. Svako ko poseti našu srednjevekovnu tvrđavu može kroz muzejske postavke u njenoj centralnoj – donžon kuli da oseti duh tog nekada bogatog i slavnog Bača.
 
2. Kada bi Vas neko upitao da mu ispričate određenu interesantnu anegdotu ili legendu koja je karakteristična za Vaš omiljeni istorijski lokalitet u Baču, šta biste mu rekli?
 
Veoma je lepa i dirljiva priča vezana za izgradnju prve crkvice na mestu današnje crkve sv.Antuna u šumi Vranjak. Legenda kaže da je u tursko doba beg koji je živeo u našoj tvđavi imao prelepu kćerku kojoj su iznenada obolele oči. Begu se u snu ukazao čovek koji mu je rekao da ide u tu šumu  da će ispod najvećeg drveta naći čoveka kako spava. Treba da uzme suze koje teku iz njegovih očiju i da  njima umije svoju kćerku. Kada je beg sve to tako uradio i njegova mezimica ponovo progledala on je naredio da se tu sagradi hrišćanska bogomolja jer je čovek pod drvetom bio hrišćanski svetac sv Antun Pustinjak. Njemu je ova crkvica i posvećena. U turskom periodu njen značaj je bio izuzetno velik jer je to bilo jedino mesto gde su hrišćani mogli vršiti svoje verske obrede.   
   
3. Kao neko ko se kontinuirano bavi istraživanjima i iskopavanjima, možete li nam otkriti šta arheološa lupa vidi kao osnovne prednosti grada na obalama nekadašnje Mostonge?
 
Kada sam pre par godina radila sa arheolozima Pokrajinskog zavoda za zaštitu spomenika kulture iz Petrovaradina na rekognosciranju (posmatranju i pretraživanju) terena po atarima naše opštine bila sam fascinirana količinom pronađenih novi lokaliteta i bogatsvom arheološkog materijala koji smo pronašli samo sakupljajući sa površine, bez bilo kakvog kopanja. Išli smo upravo duž nekadašnjeg korita reke Mostonge i pronašli predmete i deliće keramike iz gotovo svih perioda, do same daleke praistorije. To bogatstvo kulturnih slojeva, koje još neistraženo postoji svuda oko nas je prednost koja nas izdvaja u kulturnom pogledu od mnogih oko nas i predstavlja potencijal koji nesmemo zaboraviti.    
 
4. Šta Vas kao turistitu najviše oduševljava?
 
Mene kao turistu, u odnosu na neke druge destinacije, najviše oduševljava kada vidim da se ljudi koji žive u okvirima nekih spomenika kulture, kao recimo nekih starih delova grada, trude da očuvaju to svoje staro jezgro, svesni njegove važnosti i značaja, kako za njih tako i za buduće generacije. Najčešće se previše lako dozvoli da savremeni život i način razmišljanja unište i poslednje tragove nekadašnje kulture i umeća. Kada vidim da obični ljudi, bez pritiska države, brinu o svom kulturnom nasleđu, to me zaista fascinira.
 
5. Krajem ovog meseca, tačnije 27.juna Franjevački samostan u Baču će konačno otvoriti vrata svoje Muzejske jedinice za sve zainteresovane posetioce. Kako je izgledao rad na ovom lokalitetu i šta će iz ove postavke, po Vašem mišljenju najbolje upotpuniti turističku ponudu Bača?
 
 
Franjevački samostan je još jedna neiscrpna priča u nizu spomenika kulture naše opštine. Imala sam priliku da pratim rad na realizaciji projekta njegove obnove i rehabilitacije i uverila sam se koliko je to bio velik i značajan posao. Ogroman trud koji je ovde uložen danas je vidljiv u prelepo uređenom zdanju koje blješti na ovom proletnom suncu. Muzejska postavka u njemu obuhvata prezentaciju arheoloških nalaza u samostanu i oko njega, prezentaciju crkvenih predmeta i tkanina vezanih za religijske obrede, kao i prezentaciju etnološkog materijala koji je naš pater Josip godinama sakupljao i čuvao u samom samostanu. Svaka od ovih delova muzejske postavke je priča za sebe i svako će za sebe pronaći ono što ga najviše zanima. Turistička ponuda Bača će ovim novoostvarenim mogućnostima biti značajno povećana što će svakako dovesti do toga da se poveća i broj gostiju koji će želeti da posete naš Bač. 
 
***Fotografiju nam je ustupila Vesna Glavočević.